// > Budi optimista pa cak i ako se nalazis usred oluje 2010/07

KALENDAR

LOGO BLOGA

MOJI PRIJATELJI

MOJI LINKOVI
KLJUCEVI POBJEDE
Allahu
Zrnca mudrosti
Uzviseni Allah kaze :

BROJAČ POSJETA

Copyright © 2007


Powered by Blogger.ba



Budi optimista pa cak i ako se nalazis usred oluje


" A mozda vi nesto mrzite, a ono je dobro po vas, a mozda nesto volite, a ono je lose po vas. Allah zna a vi ne znate " ( El - Bekara,216)

06.07.2010.

Tebi muzu moj ( pisma ) :-)

Prvo pismo:"Sreća"
Čitala sam u jednoj knjizi pa me zaustavilo i natjeralo na razmišljanje ovo
pitanje: "Da li si sretan"?
Zamislila sam se nad ovim riječima. Zavirila sam u moju dušu i pitala je isto to
pitanje: "O moja dušo, da li osjećaš sreću"? Počela sam da pitam samu sebe o
sreći…
Zatim sam samoj sebi rekla: "Da, ja osjećam sreću, imam posao, kuću,
naslađujem se sa mojom ljepotom, moj muž ljubazno sa mnom postupa, a ima i
društveni položaj. Ja sam sretna, imam tri sina i tri kćerke, svi oni imaju dobre
plate i poklanjaju mi darove s vremena na vrijeme.
Prolazili su dani. Osim što je moj osjećaj sreće počeo da se smanjuje
malo pomalo. Iznenada me zaustavila ova priča koju sam čula od džamijskog
imama.
Tebi, mužu moj, ova priča:
"Došao je čovjek kod imama Ahmeda, Allah mu se smilovao, pa ga upitao:
"Kada rob nađe slast odmora"? Pa mu je imam Ahmed odgovorio: "Kada načini
prve korake u Džennetu". Nisam spavala te noći. Te riječi su se neprestano
ponavljale u meni: "Kada načini prve korake u Džennetu".
Vratila sam se mojoj duši… Pogledala se u ogledalo… Zamislila se u sebi i
zapitala moju dušu: "Da li osjećaš sreću "? Nije mi odgovorila. Zamislila sam se
nad mojom odjećom, skupocjenim kućnim namještajem …
Mužu moj, dozvoli mi da ti se direktno obratim … Izvini, jer ponekad riječi
budu grube i oštre, ali one se moraju saslušati: "Sve ono što si mi podario nije mi
donijelo sreću ". Da, ja ti zahvaljujem na svemu što si mi darovao ali moje srce
nije osjetilo sreću …
Istinska sreća u srcu i smirenost duše nije u onome što ja posjedujem… Da, ja
sam siromašna… da siromašna….. A znaš li od čega?
Ja sam siromašna od imana, Kur`ana, strahopoštovanja, skromnosti i od
spoznaje da me Allah Uzvišeni prati …
Koliko si mi skupih obroka donio…. I koliko si mi skupocjenih poklona poklonio,
ali iskreno, koliko si mi imanskih vazova darovao???
Istina je da si mi kupio najljepšu odjeću, ali si zanemario najveličanstveniju
odjeću i nisi mi je donio: "A odjeća bogobojaznosti, to je ono najbolje". (7-26)
Mužu moj, gdje je sreća? Da, želim je… uzmi moj imetak… uzmi moje
sinove, kćeri i sve što posjedujem. Ja želim da osjetim okus imana i slast upute
kako su je našle i okusile pokajnice i povratnice Allahu subhanehu ve te`ala.

06.07.2010.

LIjepo..

Poznati ucenjak i poboznjak Surejh Al-Qadi ispricao je pricu o svojoj zenidbi i o svojoj zeni:   Kad se svadba zavrsila i kad sam se osamio sa svojom zenom, rekao sam zeni: "Od sunneta je da bracni drugovi, prvu noc kad se osame, klanjaju 2 rekjata namaza". Te sam ustao, abdestio se i klanjao, i ona je ustala, abdestila se i klanjala. Nakon toga, sjeo sam pored nje i htio sam svoju ruku staviti na njeno celo, a ona je rekla: "Polahko". Zatim je proucila uvod u khutbu i odrzala mi ders. Rekla je: "O Ebu Mejje! Ja sam zena strankinja, ne znam tvoju narav, ne znam tvoj akhlaq i tvoje ponasanje, pa mi reci sta volis, da to radim, i reci mi sta mrzis, pa da to ne radim. Ja znam da si ti imao mnogo drugih zena u svom vremenu koje si mogao ozeniti, a i ti znas da sam ja imala mnogo drugih muskaraca za koje sam se mogla udati. Ali Allahova Odredba je iznad svega toga. Allah je odredio i zapisao da smo mi bracni drugovi. Kazi mi o tvojim komsijama, za koga zelis da ti dolazi u kucu, i koja od njihovih zena zelils da se vidja sa mnom; a ko je los, pa da ne dolazi?"   Ja sam onda zahvalio Allahu Koji mi je podario takvu suprugu, i dodao: "Ako budes takva kako si rekla, zaista imam veliku blagodat kod sebe, a ako ne budes - to je dokaz protiv tebe". Pa sam joj objasnio to sto je pitala, sta volim i sta ne volim. Onda je ona rekla: "A sta kazes za moje roditelje, sta njima da prenesem?" Odgovorio sam: "Reci im da mi ne nedostaju, neka ne dolaze puno u kucu."   Nakon toga zivio sam cijelu godinu sa svojom zenom, a da nikada ni jednu ruznu rijec od nje nisam cuo.    Na kraju te godine, jednom, kad sam dosao kuci s posla, zatekao sam staricu kako sjedi s mojom zenom. Nakon selama, upitala me je kakva mi je zena, da li sam njome zadovoljan, slisa li me. Odgovorio sam: "Nema bolje zene od nje, i nema bolje odgojene zene od nje. Allaha mi, od nje jos nikad nista lose nisam cuo". Ta starica bila je moja punica. Kad sam to saznao, da je to zena koja je odgojila moju zenu, rekao sam svojoj zeni: "Neka nam dolazi kad god hoce".   Zivio sam sa svojom zenom Zejnebom 20 godina, nikad nisam dozivio nikakvo iskusenje s njom. Dvadesete godine, desio se nesporazum, ali to je bilo zbog moje greske, a ne njene. Tada sam ispjevao stihove:   "Vidim ljude koji tuku zene, Da Bog da mi se ruka osusila ako ja udarim svoju Zejnebu Kako da je udaram, a ona nema (prema meni) grijeha Kakva je to pravednost s moje strane, da udarim zenu koja ne grijesi prema meni?
Moja Zejneba je sunce, a ostale zene su zvijezde
i kad se sunce pojavi, nestane sjaja zvijezda."
(Tarihu Dimashk, Siyaru A'alamu an-nubala)